Neko sivo jutro. Danas će biti neki sivi dan.
Ako nešto obožavam, onda obožavam te sive, tmurne dane, tada se najbolje osjećam. Grad kao da prebaci u neku nižu brzinu. Ljudi se prebace u neku nižu brzinu.
U sivilu dana, i ja sam u nekoj nižoj brizni koja mi beskonačno odgovara. I tako živim nekoj ludoj, vječitoj jurnjavi za ne znam čime i za ne znam kime.
Jutros je sve nekako lagano i sivo, tmurno. Miriše na kišu – veselim joj se. Sjedim doma u pidžami, lagano ispijam jutarnju kavu, radim od kuće. U miru sam sama sa sobom.
Postala sam dio statistike, postala sam još jedna brojka u broju zaraženih covidom koji neupitno divlja iz dana u dan.
Kako sam?
Dobro sam.
Dobro se osjećam, najgore je prošlo i fizički i psihički. Nadam se da je najgore prošlo.
Fizički – temperatura koja me smlatila do bola, kostobolja i opća slabost i nemoć.
Psihički – malo teža priča, s obzirom na to da se u svojoj glavi suočavam s činjenicom da sam kući, u izolaciji, odcijepljena od svijeta, od hodanja, od ljudi. Ali, hajde, pomislim, nije svako zlo za zlo – ponekad se zaista treba odmaknuti od svih i biti sam sa sobom, suočiti se sa sobom i svojim mislima, stati, razmisliti, promisliti, postaviti nove ciljeve i donijeti neke nove životne odluke. To u živi i vrevi života i buke često ne stignem, sad je pravo vrijeme za to. Potrebno je nekad ležati i odmarati.
Mir oko mene i mir u meni.
Iz svake situacije, ma koliko god ona bila teška, trudim se izvući ono nešto dobro, pa tako i sada. Imam tu još nekolicinu nepročitanih knjiga, beskonačno puno misli koje moram srediti, ima tu posla, neće biti dosadno. A i dani provedeni u pidžami imaju posebne draži i daju jedan poseban štih životu, barem meni.
Ne fale mi ljudi, odmaram od njih.
Iako, uz današnje sve moguće načine komunikacije, teško je biti bez ljudi oko sebe. Dostupan si u svakom trenutku svima i svugdje. Učim se selekciji, kada i kome sam dostupna, i koliko. To je malo teža škola.
Mislim si, uživaj u ovim trenucima mira i tišine. Završit će i ova izolacija za koji dan. Iskoristi je maksimalno koliko možeš za sebe, uskoro ćeš se vratiti u buku i vrevu i opet ćeš se rastrgati od obaveza i trčanja na sve strane, opet će ti 24 sata biti premalo da sve stigneš…
U ovom prisilnom stajanju je neko tvoje malo vrijeme za tebe i uživaj u njemu. Iskoristi ga za sve ono što inače uzimaš na kapaljku. Tako je – kako je, svom srećom dobro je…