MSME (Mikro, mali i srednji poduzetnici) u odjeći i tekstilnom sektoru predstavljaju ključnu komponentu indijske ekonomije. Ova industrija ne samo da značajno doprinosi zapošljavanju, već i izvozu te industrijskom rastu. Kao jedna od najvećih i najrazličitijih industrija u zemlji, tekstil prolazi kroz razne faze, od proizvodnje sirovina do gotovih proizvoda. Prema procjenama Indijske zaklade za kapital marki, očekuje se da će ovaj sektor doseći impresivan rast od 10% CAGR, s ciljem da dostigne 350 milijardi USD do 2030. godine, dok je izvoz predviđen na 100 milijardi USD.
Brzi razvoj e-trgovine, promjena potrošačkih sklonosti te naglasak na održivosti doprinose transformaciji ovog sektora. Međutim, sve veća konkurencija i trendovi brze mode prisiljavaju kompanije da optimiziraju svoje poslovanje i logistiku kako bi ostale konkurentne. U tom kontekstu, Borzo (bivši WeFast), međunarodna kompanija za dostavu istog dana, provela je anketu o izazovima s kojima se suočavaju MSME u sektoru odjeće i tekstila. Istraživanje je provedeno u više od 15 gradova, uključujući Mumbai, Delhi, Pune i Bangalore, što omogućava uvid u širu sliku industrije.
U procesu prilagodbe modernim zahtjevima, kompanije se suočavaju s različitim izazovima. Istraživanje je otkrilo kako su sposobni da reaguju na potrošačke preferencije, rešavaju logističke probleme, usvajaju održivost i upravljaju troškovima. Osnovni nalazi ankete uključuju nekoliko ključnih tačaka o tržišnom ponašanju i izazovima.
Prema mogućnostima prodaje, odjeća čini oko 78,5% prodaje, dok su tkanine na drugom mestu sa 31%, a kućni tekstil čini 7%. Odsustvo snažnije fokusiranosti na industrijski tekstil i sirovine, koji čine manje od 5% ukupne prodaje, ukazuje na naglasak na gotovim proizvodima i odjeći.
Što se poslovnih izazova tiče, 40,5% kompanija ima problema sa logistikom i isporukama, dok 32,5% teško ispunjava zahteve brze mode. Pored toga, 30,5% kompanija se suočava sa kvalifikovanim problemima u radu. Visoki operativni troškovi predstavljaju izazov za 23%, dok 21,5% kompanija ima problem sa akvizicijom kupaca. Upravljanje zalihama izazov je za 20,5% kompanija, što ukazuje na kompleksnost tržišta i izazove s kojima se susreću MSME.
Prosječna vrijednost narudžbi pokriva širok spektar, s 38% ispitanika koji prijavljuju vrijednost između 1.000 i 5.000 ₹. Istovremeno, 23,5% narudžbi je ispod 1.000 ₹, što pokazuje značaj manjih transakcija. Oko 22% kompanija radi s narudžbama od 5.000 do 10.000 ₹, dok su veće narudžbe ređe – samo 7,5% kompanija ima narudžbe između 10.000 i 25.000 ₹, a 6,5% iznad 25.000 ₹.
Kad je reč o količini mjesečnih narudžbi, 51,5% kompanija obrađuje manje od 50 narudžbi mesečno, dok 32,5% obrađuje između 50 i 200 narudžbi. Samo 6% kompanija upravlja sa između 200 i 500 narudžbi, a manje od 5% obrađuje više od 500 narudžbi mesečno.
Ankete su pokazale da se većina MSME, njih 70,5%, oslanja na B2C poslovni model, dok 19,5% održava balans između B2C i B2B. Samo 10% se fokusira isključivo na B2B trgovinu, što ukazuje na rastuće usmjerenje prema direktnoj prodaji potrošačima.
Svečane sezone igraju ključnu ulogu u povećanju narudžbi, s 36% kompanija koje beleže porast od 20% do 30% narudžbi. Zanimljivo je da je 35,5% zabeležilo porast između 10% i 20%, dok je 24% prijavilo povećanje preko 50%. Samo 3,5% kompanija doživelo je smanjenje narudžbi tokom ovih perioda.
Jedan od važnih aspekata logistike je isporuka istog dana. Prema istraživanju, 71,5% MSME u ovom sektoru koristi usluge istog dana, s vrednostima pošiljki koje se kreću između ₹ 50.000 i 200.000. 7,5% upravlja pošiljkama vrednim između ₹ 200.000 i ₹ 500.000. Međutim, izazov ostaje u visokom trošku dostave, koji je identifikovan kao primarni problem od strane 63,5% kompanija.
Osim visokih troškova, kašnjenja isporuke smatra još 49% istraženih kompanija veći izazov. Kompanije se bore sa različitim logističkim bolnim tačkama, uključujući ograničene mogućnosti isporuke i zavisnost od trećih strana, što dodatno otežava operacije.
Isporuka istog dana se smatrala presudnom od strane 81% kompanija, dok 12% vidi ovu opciju kao važnu, ali ne i jedinu. Potrošači često preferiraju brže usluge, sa 58% kompanija koje preferiraju vremenski prozor od 30 do 60 minuta za isporuke, dok 12% pokazuje fleksibilnost prema isporuci u bilo kojem trenutku tokom tog dana.
Prodaja putem internetskih platformi pokazuje izazove, budući da samo 28,5% kompanija prodaje direktno putem vlastite web stranice. 71,5% se oslanja na vanjske kanale, a većina od njih (57,8%) se suočava sa poteškoćama u upravljanju višestrukim isporukama tokom prodajnih promocija. Ova povećana ovisnost o vanjskim kanalima može predstavljati izazov za upravljanje brendom i korisničkim iskustvom.
Za podršku logistike, 56% MSME-a traži poboljšanje usluga dostave istog dana, 29% nastoji smanjiti troškove, a 15% planira unaprediti tehnologiju praćenja i upravljanja isporukama. Ova nastojanja ukazuju na hitnu potrebu za poboljšanjem logističkih operacija kao načina za bolje ispunjenje zahteva kupaca.
Osiguranje održivog pakiranja postaje važan aspekt poslovanja, pri čemu čak 70% ispitanika koristi materijale za održivu ambalažu. Troškovi održive mode ostaju visoki, pri čemu 47% MSME-a ukazuje na visoke troškove sirovina kao ključni faktor, dok 19% dolazi sa visokim troškovima obrade.
Iako dodaju troškove s održivim proizvodima, 59,5% ispitanika očekuje smanjenje troškova proizvodnje u budućnosti. Ova očekivanja mogu oblikovati strategije i ciljeve kompanija kako bi se prilagodile novim tržišnim zahtjevima i praksi.
Alina Kisin, izvršna direktorica Borza, naglašava važnost napora ovih kompanija u prilagođavanju aktuelnim potrebama potrošača, ističući kako su logistika, upravljanje troškovima i održivost ključni za uspeh i konkurentnost. Predstojeći izazovi i neprestane promene u industriji zahtijevaju brzu i efikasnu prilagodbu kako bi osigurali dugoročni uspeh i rast.
