A taj trenutak su jedva dočekali pametni i dosjetljivi dečki. Ili, možda njihove supruge?!
Tko je koga iskoristio? Ili, tko je koga koristio u svojem naumu. Možda je to bila borba velikih umova. Pa tko kaže da je dosadno u goricama (vinogradu), vani, u koritu!
Nije šala. Korito drveno. Pravo. Sačuvano od zaborava. Jedva su ga dečki nabavili. Koga god su pitali, nitko nema. A sjetili se oni muzeja. Pa tamo ima. Ako ga posude na jedan dan, nitko neće niti primijetiti. I tako je i bilo. Samo dogovor se strogo mora poštivati. Ženama pristup goricama zabranjen! Samo taj dan. Nemojmo se lagati. Moraju one doći sutra počistiti i napraviti oko loze, sve što treba. Ne bi bilo loše i pokositi, kad su već tu. A poslije nakon napornog rada, mogu si popiti vinčeko. Oprez! Ne piti dok voziš! Znači vino nije dozvoljeno! Samo kava…
Mi, dečki, krenuli na biciklu. Tako da su naši auti pri miru, a mozak na paši. A korito puno vode pokraj vikendice čeka. Slana voda. Pravo more. Svaki ima pravo biti pola sata u koritu, da ga nitko ne ometa u uživanju. A roštilj i svirka kad padne noć. Sve je tako dobro isplanirano, ne može ništa poći po zlu.
– Ivane! Koliko ima još do tih tvojih gorica (vinograda)?
– Još jedan sat vožnje biciklom. Stignemo. Naše žene sigurno nemaju pojma kako imamo dobar plan.
– Ivane! Čini mi se da sam vidio naše žene u autu. Sad su prošle kraj nas!
– Evo! Evo ti gluposti i panike! Dajte se dečki opustite. Naše žene su u šopingu!
– Ja ne mogu dalje. Otišla guma na biciklu!
– Ni ja!
– Niti ja!
– O, Bože, ne! Što ti imaš protiv nas? Zašto si nas ostavio? One su krive! Sigurno su nas provalile, a najradije sada i zadavile! Trebali smo im reći. Trebali smo… Sigurno se kupaju u našem koritu i smiju. Govore kako smo glupi! Pazi! Idu naše žene! Bježimo! Spašavaj glavu!
– Dečki, trebate li prijevoz? Službeno piše godišnji odmor.
Povezano: Semafor (nije lako biti prvi u selu)